Šta tačno Tramp planira da uradi sa Ukrajinom? Rusija bi zadržala teritorije, a evo ko bi nadzirao mir

Nakon što je Donald Tramp pobedio na izborima, svet se fokusirao na temu rata u Ukrajini i na to šta bi moglo da se promeni kada Tramp dođe na vlast i smeni Džoa Bajdena. Republikanski kandidat je obećao da će okončati rat "u 24 sata", ali nije dao konkretne detalje o tome kako to namerava da postigne. Tokom izborne kampanje, nagovestio je da je nesigurnost deo njegove pregovaračke taktike. “Ne mogu vam dati te planove jer ako vam ih dam, neću moći da ih koristim”, izjavio je Tramp.

Ipak, dok je Tramp čuvao svoje planove za sebe, nekoliko ključnih tačaka je “procurilo” u javnost od njegovog kruga saradnika. Brajan Lanza, savetnik blizak Trampu, izjavio je za BBC da je glavni cilj ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog mirovni sporazum sa Rusijom, a ne povratak izgubljenih teritorija. Lanza je rekao: „Kada Zelenski kaže da će borbe stati tek kada Krim bude vraćen, imamo loše vesti za njega: Krim je zauvek izgubljen“. Prema njegovim rečima, Tramp će zahtevati „realističnu viziju mira“ od Kijeva. Portparol Trampove kampanje odmah je demantovao Lanzine izjave tvrdeći da Lanza ne govori u Trampovo ime, ali je jasno da se određene strategije razmatraju.

Detalji plana – Tampon zona i evropske trupe

Jedan od ključnih elemenata Trampovog plana uključuje formiranje tampon zone od gotovo 1.300 kilometara između ruske i ukrajinske vojske, bez učešća američkih vojnika u obezbeđivanju te zone. Umesto toga, Tramp namerava da podstakne evropske i britanske trupe da preuzmu tu odgovornost, čime bi se smanjila direktna umešanost Sjedinjenih Američkih Država u konflikt. Jedan član Trampovog tima rekao je za Vol Strit Žurnal: „Ne šaljemo Amerikance da održavaju mir u Ukrajini. I ne plaćamo za to. Neka Poljaci, Nemci, Britanci i Francuzi to učine“. Ovim planom predviđa se i da se Ukrajina obaveže da neće pristupiti NATO-u narednih 20 godina, čime bi se dodatno smanjile tenzije između NATO-a i Rusije.

Ova strategija je naišla na ozbiljna upozorenja iz Kijeva. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je zabrinutost zbog bilo kakvog plana koji bi uključivao ustupke Moskvi, rekavši da bi to bilo „samoubistvo“ za Evropu. Na samitu u Budimpešti, on je izjavio da „pravedan mir nije moguće kupiti pokazivanjem slabosti“. Njegove reči su bile jasna poruka da Ukrajina neće popustiti pred pritiscima za postizanje kompromisa koji bi podržao ruske teritorijalne dobitke.

Zamrzavanje trenutne linije fronta

Trampov plan, koji su objasnili njegovi saradnici, uključuje zamrzavanje trenutne linije fronta, pri čemu bi teritorije koje je Rusija okupirala ostale pod njenom kontrolom, bar privremeno. Ovim predlogom želi se stvoriti situacija u kojoj Ukrajina na duži rok odustaje od NATO integracija, a konflikt se obustavlja bez novih borbi, ali i bez neposrednog rešenja. Plan dalje predviđa da Sjedinjene Američke Države nastave sa snabdevanjem Ukrajine oružjem kako bi odvratile Rusiju od daljih akcija.

Istovremeno, detalji ovog plana ukazuju na mogućnost angažovanja evropskih mirovnih snaga za obezbeđivanje demilitarizovane zone, dok bi SAD obezbedile obuku i logističku podršku. Prema Vol Strit Žurnalu, Trampov savetnik je izjavio da „SAD mogu da pruže obuku i drugu podršku, ali cijevi pušaka će biti evropske“.

Evropa i pitanje suvereniteta Ukrajine

Trampovi saradnici naglašavaju da je Ukrajina pretežno evropski problem, te da bi Evropa morala da uloži više kako bi obezbedila mir u regionu. Pristup administracije je da NATO saveznici preuzmu vodeću ulogu u postizanju stabilnosti na tlu Evrope, dok SAD ostaju angažovane, ali iz pozadine. Njegov potencijalni savetnik za nacionalnu bezbednost, Ričard Grenel, takođe je ranije podržao ideju da se u jugoistočnoj Ukrajini uspostave „autonomne regije“, kao i da se smanji mogućnost ulaska Ukrajine u NATO.

Ovakav pristup izazvao je zabrinutost kod evropskih lidera koji smatraju da bi zamrzavanje konflikta ojačalo rusku poziciju u regionu. Zelenski i drugi ukrajinski lideri otvoreno se protive ideji da bi zamrzavanje konflikta predstavljalo pravičan kompromis, ističući da bi to omogućilo Moskvi da zadrži osvojene teritorije, uključujući Krim, bez daljih kazni ili povlačenja.

Putinova reakcija i međunarodna diplomatija

Odmah nakon Trampove izborne pobede, Putin je izjavio da se nada obnovljenim odnosima između Rusije i SAD-a, ali je i dalje postavio uslov da se Sjedinjene Države povuku iz direktne podrške Ukrajini. Govoreći na skupu Valdaj u Sočiju, Putin je pohvalio Trampov stav tokom izborne kampanje i izrazio uverenje da će on delovati kao „pravi muškarac“ u budućim pregovorima. Putin je takođe sugerisao da bi bio otvoren za razgovore s Trampom o okončanju rata, ali pod uslovima koji bi išli u korist ruskih interesa.

Iako još nije jasno da li je Tramp spreman da vrši ozbiljan pritisak na Rusiju u korist Ukrajine, raniji izveštaji sugerišu da bi mogao zapretiti širenjem vojne pomoći Ukrajini ako Kremlj odbije da pregovara. U jednom intervjuu, Tramp je izjavio da bi Putinu rekao: „Ako ne postigneš dogovor, daćemo im više nego što su ikada dobili“.

Skeptična evropska reakcija i transatlantski odnosi

Evropski lideri su podeljeni u vezi s Trampovim planovima za Ukrajinu. Neki smatraju da bi predlog mogao smanjiti tenzije, ali većina veruje da bi zamrzavanje konflikta zapravo pojačalo nestabilnost i osnažilo rusku poziciju u regionu. Ukoliko Tramp od evropskih država zahteva da preuzmu vodeću ulogu u postizanju mira, Evropa će biti u složenoj poziciji – da balansira između očuvanja teritorijalnog integriteta Ukrajine i smanjenja rizika od daljih eskalacija sa Rusijom.

Ovaj plan ostavlja i ključna pitanja otvorenim: kako bi Tramp konkretno obezbedio da Rusija poštuje dogovor o zamrzavanju fronta, kao i kako bi SAD mogle da reaguju ukoliko bi Rusija pokušala dodatne agresivne akcije. Sve oči su sada uprte u Vašington, dok se Ukrajina i Evropa suočavaju s neizvesnošću – svaka potencijalna greška u pregovorima mogla bi imati dalekosežne posledice po bezbednost kontinenta i globalnu stabilnost.

Dok Zelenski i njegovi saveznici insistiraju na čvrstom stavu prema Moskvi, Trampov plan nagoveštava drugačiji pristup – pragmatičan, ali rizičan, sa ciljem brzog postizanja mira uz minimalan direktan angažman SAD-a. Evropske snage mogle bi postati ključan faktor, ali uloga Amerike kao medijatora ostaje presudna. Ovaj kompromisni mir bi, međutim, mogao zahtevati značajne ustupke i ostavlja pitanje da li bi bio trajan ili samo odložena faza šireg sukoba.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Mila Marinović/ Prenela: T.M.)